Фестивал "Труба Мирослава Матушића"

У знак поштовања према Мирославу Матушићу, али и у циљу оживљавања и поновног афирмисања трубача и трубачких оркестара у нашем крају, у оквиру Смотре одржава се Фестивал „Труба Мирослава Матушића“.

Такмичарски део Фестивала је надметање трубача солиста без музичке пратње. По пропозицијама сваки такмичар је у обавези да изведе једну мелодију из опуса Милета Матушића, а другу по слободном избору. Стручна комисија оцењује наступе свих такмичара и проглашава три најбоља трубача који се награђују статуетама златног, сребрног и бронзаног „Хомољског трубача“

У ревијалном делу програма наступају трубачки оркестри и музичари из породице Матушић.

ПОБЕДНИЦИ ФЕСТИВАЛА „ТРУБА МИРОСЛАВА МАТУШИЋА“

 

1.    Фестивал „Труба Мирослава Матушића“  2006. године

1.     место - Далибор Лукић, Зајечар

 

2.    Фестивал „Труба Мирослава Матушића“  2007. године

1.     место - Дејан Лазаревић, Пожега

2.     место - Синиша Станковић, Загужање

3.     место - Бојан Крстић, Владичин Хан

 

3.    Фестивал „Труба Мирослава Матушића“  2008. године

1.     место - Небојша Ивановић, Загужање

2.     место - Милан Николић, Грделица

3.     место - Саша Крстић, Сурдулица

 

4.    Фестивал „Труба Мирослава Матушића“  2009. године

1.     место -  Бојан Крстић, Владичин Хан

2.     место – Дејан Лазаревић, Пожега

3.     место – Синиша Станковић, Загужање

 

5.    Фестивал „Труба Мирослава Матушића“  2010. године

1.     место - Саша Крстић,  Сурдулица

2.     место - Јанко Јовановић, Карани

3.     место - Демиран Ћеримовић, Врање

 

 

 

МИРОСЛАВ МАТУШИЋ (1925-1991.)

Мирослав Миле Матушић је трубач чије се музичко умеће цени и поштује међу свим поклоницима овог инструмента.

Рођен је, 19. децембра 1925. године, у Бродици, ромском селу у општини Кучево. Трубу је почео да свира са сеоским музикантима, као дечак, са непуних седам година. Са трубачким оркестром, тада најбољим у Кучеву и околини свирао је свадбе, заветине, славе, помане... Мали виртуоз био је права атракција. Млад и вреле крви, био је пун страсти за музицирањем која га је гонила да се стално надмеће са другим оркестрима. Пред Други светски рат Миле се жени Босом, лепом ромкињом из истог села, са којом ће изродити шесторо деце.

Иако није имао никакво музичко образовање, није знао ни једну ноту, израста у врсног трубача. Тек са хармоникашима је научио како се који тон зове. Свирао је по слуху, који је био тако истанчан да је у даху могао да из једног тоналитета пређе у други. Средином педесетих година прошлог века, напушта трубаче и почиње да свира са чувеним хармоникашем Миодрагом Мијом Крњевцем. Са његовим оркестром снима своју прву сингл грамофонску плочу: чувено коло влашког ритма – „Бродичанка“, које је посебног одјека имало међу српским трубачима. Убрзо снима и „Мајданку“. Ове синглице ће га учинити познатим трубачем у целој Србији. Са Крњевчевим оркестром стекао је трубачку славу. То је време када је свирао у Израелу, Бугарској, направио безброј студијских снимака и грамофонских плоча...

Иако је још понекад свирао и са трубачима, Миле Матушић је шездесетих година ипак највише волео да свира са хармоникашима, а посебно са оркестром који сам пројектовао, а који су чинила његова деца. То је Оркестар Велизара Матушића, својевремено један од најбољих народих оркестара у Србији.

У првим годинама Смотре „Хомољски мотиви“ Миле Матушић и његов оркестар били су незаменљиви. Под његовом строгом руком и још строжијим ухом у сјајне музичаре израсли су, не само његова деца, већ и позната имена наше народне музике: Изворинка Милошевић, Гордана Стојићевић, Слободан Лекић, Станиша Пауновић, Светлана Арсић, као и фрулаши Веља Кокорић и Тихомир Пауновић.

Мирослав Матушић појавио се у две култне телевизијске серије: „Грађанин села Луга“ и „Љубав на сеоски начин“ уз Јашаревића и Силвану Арменулић.

Као што се то догодило и великом Царевцу, Миле Матушић је иза себе оставио само један албум и касету под насловом „Потпури песама на труби по избору Мирослава Матушића“ где се нашло 12 српских народних и 9 влашких песама (од којих је 8 компоновао сам Матушић). Овај албум је у пуном смислу речи антологијски. Карактеришу га ретко трубачко мајсторство и врхунска интерепретација. Био је савршени техничар чија је труба говорила, чаробним, нестварним звуком.

Миле Матушић био је цар трубе. Тако су о њему мислиле његове колеге – трубачи.

Његовој слави није кумовала Гуча. На драгачевском сабору трубача се никада није појавио као такмичар, одлазио је само као гост. По многима он тамо не би ни имао такмаца, унапред би се знало коме припада „Златна труба“.

Мирослав Матушић је последње године свог живота провео у Раброву где је живео са својом другом супругом. Свирао је до пред саму смрт, понекад и са оркестром свога сина Велизара. Умро је 13. априла 1991. године. Сахрањен је на гробљу у Кучеву.



[1] За биографске податке коришћена књига „Српска труба“ (Народно дело)

Додатне информације